Смрт војводе Пријезде 0001    Фалио се труски цар Мемеда: 0002    ”Отићи ћу беломе Солуну, 0003    Погубићу Пријезду војводу, 0004    Обљубићу љубу Пријездину, 0005    Задобићу ђоку, добра коња, 0006    И ко томе саљбу ћимарлију.” 0007    Што с’ фалио, то је урадио – 0008    Скупио је три хиљаде војске, 0009    Отишао је беломе Солуну. 0010    Кад је дошао до воде Мораве, 0011    Није могао воду пригазити, 0012    Пригазити нити припливати, 0013    Бавио се три године дана, 0014    Полак му се војске поболело, 0015    А полак му скоро изгинуло. 0016    Вратио се натраг у Цариград; 0017    Сусрета га паша Перит-паша, 0018    Пак беседи паша Перит-паша: 0019    ”Бога вама, царе господине, 0020    Куд сте ишли, шта ли сте бродили, 0021    Кад је тако војска малаксала?” 0022    Ал’ беседи царе господине: 0023    ”Пошао сам бијелу Солуну; 0024    Кад сам дошао до воде Мораве, 0025    Нисам могао воду припливати, 0026    Припливати нити пригазити!” 0027    Ал’ беседи паша Перин-паша: 0028    ”Ми ајдемо натраг до воде Мораве, 0029    Дозваћемо старе лугумжије, 0030    Који могу лагум ископати 0031    И на ону и на ову страну, 0032    Ископати испод воде ладне!” 0033    Привари се царе господине, 0034    Привари се по пашиној речи, 0035    Пак дозваше лугумжије старе, 0036    Који могу лагум ископати, 0037    Ископати испод воде ладне. 0038    Што су Турци даном ископали, 0039    То су Турци под шатор бацали; 0040    Што су Турци ноћом ископали, 0041    То су Турци у воду бацали. 0042    Кад ујутру дан је освануо, 0043    Рано рани љуба Пријездина, 0044    Рано рани на сам Ђурђев данак, 0045    Рано рани на водицу ладну; 0046    А кад дође до воде Мораве, 0047    Ал’ је вода мутна и крвава! 0048    Није стела воде заитити, 0049    Вратила се натраг у дворове, 0050    Пак беседи Пријезди војводи: 0051    ”Господару, на гласу војвода, 0052    Морава нам мутна и крвава, 0053    Нисам смела воде заитити!” 0054    Ал’ беседи Пријезда војвода: 0055    ”Анђелија, моја верна љубо, 0056    Ти отиди у дојње пивнице, 0057    Те донеси један кондир вина, 0058    Један вина, а други ракије – 0059    Данас ћемо погинути млади!” 0060    Ал’ је љуба од колена мудра, 0061    Па прогледа кроз дојње прозоре – 0062    Пивница им пуна јаничара, 0063    С папучама рујно пију вино, 0064    И за здравље Анђелије љубе, 0065    С покој душе Пријезде војводе, 0066    И за срећу ђоку, добра коња, 0067    И ко томе сабље ћимарлије. 0068    Вратила се натраг у дворове, 0069    Пак беседи Анђелија љуба: 0070    ”Зло ти вино, а горе ти било – 0071    Пивница нам пуна јаничара, 0072    С папучама рујно пију вино 0073    И јошт тебе живог сарањују, 0074    Сарањују и за душу пију, 0075    А менека за срећу примају!” 0076    Кад Пријезда саслушао речи, 0077    Онда уста на ноге јуначке, 0078    Ђоки коњу главу одсекао, 0079    Ћимарлију сабљу приломио, 0080    Приломио надвоје-натроје, 0081    Пак беседи Анђелији љуби: 0082    ”Анђелија, моја верна љубо, 0083    Ил’ ћеш са мном у воду лађану 0084    Ил’ код цара да будеш царица?” – 0085    ”Волем с тобом у воду лађану, 0086    Нег’ љубити на срамоту Турке!” 0087    Па одоше на воду Мораву – 0088    Напред скочи Пријезда војвода, 0089    А за њиме љуба Анђелија. 0090    А кад царе у дворе ушета, 0091    Од три добра ниједнога нема – 0092    Ђоки коњу глава одсечена, 0093    Ћимарлија сабља приломљена, 0094    Приломјена надвоје-натроје, 0095    Анђелија љуба уморена. 0096    Пак беседи царе господине: 0097    ”Сад ћу тебе, паша, обесити 0098    О Солуну, о солунски врати, 0099    Ко год прође нека пашу види, 0100    Какву си ти учинио правду!”